Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam jeste: kako se održavaju permamodeli nakon prve sezone. Razlog za konfuziju je jednostavan – u prvoj godini permamodel je nadzemni, a već u drugoj sezoni on postaje podzemni, odnosno zreo permamodel.
Upravo tada mnogi baštovani izgube sigurnost i počnu da se plaše da će napraviti grešku. Dobra vest je: ne možete pogrešiti, ako razumete tip permamodela koji imate i način na koji se on održava.
U ovom tekstu objašnjavam šest tipova podzemnih permamodela, njihovu ulogu i tačne korake održavanja.
Zašto permamodel ne treba da bude visok u narednim sezonama
Permamodeli su direktni komposteri. Organska materija se na njima razgrađuje i vremenom se pretvara u kompost u kome direktno sadimo biljke.
Zato:
- permamodel u narednim sezonama ne treba da bude visok
- idealna visina u sezoni je do 20 cm
- visina od 30–35 cm potrebna je samo u prvoj godini, da bi slojevi trajali celu sezonu
Nakon zalivanja dolazi do slezanja, što je potpuno prirodan i poželjan proces.
Ključ uspeha: pravilno slojevanje i C/N odnos
Svaki permamodel je zapravo komposter. Da bi proces razgradnje bio stabilan, neophodno je voditi računa o odnosu ugljenika i azota (C/N odnos).
Ako na kraju sezone:
- nema dovoljno komposta
- rezultati su slabi
- greška je skoro uvek u nedovoljnom dodavanju organske materije
Ako ste zadovoljni rezultatom – vaš permamodel je spreman za sledeću sezonu.
Tip 1: Potpuno humificiran permamodel
Ovo je idealno stanje.
Kako ga prepoznati:
- podignete seno
- ispod se nalazi zemlja pomešana sa kompostom
Šta radite:
- skidate kompletnu biljnu masu
- seckate je i koristite za druge permamodele
- dodajete tanak sloj sena (oko 5 cm)
- sadite direktno u kompost
Ovo je trenutak kada praktično ulazite u No Dig sistem, bez kupovine zemlje i spoljnog materijala.
Tip 2: Poluhumificiran permamodel
Najčešći tip u baštama.
Karakteristike:
- potrebno mu je oko dve godine da potpuno sazri
- nema dovoljno komposta za direktnu sadnju
Rešenje:
- skidanje i seckanje postojeće biljne mase
- dodavanje oko 10 cm sena
- ponovna izrada tunela i gnezda
- u trećoj godini se ponovo prihranjuje
Koreni biljaka već imaju pristup hranljivim slojevima – niste na početku.
Tip 3: Permamodel za organski otpad
Ovi permamodeli služe kao sabirna mesta za organski i kuhinjski otpad.
Najčešće se koriste za:
- krompir
- tikvice
- bundeve
- dinje i lubenice
Kako se koriste:
- sav organski otpad se raspoređuje po površini
- prekriva se sa oko 10 cm sena
- prave se plitka gnezda (do 5 cm)
- divlje biljke ne smetaju ovim kulturama
Ovo su izuzetno hranljivi permamodeli.
Tip 4: Permamodel sa dodavanjem stajnjaka u trećoj godini
Stajnjak se:
- dodaje prilikom formiranja
- ponovo dodaje tek u trećoj godini
Najbolje vreme za to je kraj sezone, kao priprema za sledeću godinu.
Ako stajnjak prekriva gotov kompost:
- dodajte sloj sena
- napravite plitke tunele
- biljke će brzo doći do hranljive zone
Tip 5: Permamodel koji proizvodi kompost
Ovo je strateški najvažniji permamodel.
Njegova uloga:
- proizvodnja komposta za tunele i gnezda u celoj bašti
- Najčešće se nalazi u kasnoprolećnoj zoni (npr. krompir)
Kada se kompost ukloni:
- permamodel se ponovo formira
- počinje novi ciklus
- obezbeđuje resurs za celu baštu
Tip 6: Zaparložen ili zatravljen permamodel
Ovo nije problem.
Rešenje je jednostavno:
- kosite vegetaciju
- dodate oko 10 cm sena
- pravite tunele i gnezda
- sadite normalno
Suština permamodela je da biljke rastu u kompostu, a koren će uvek pronaći put do hranljivog sloja.
Zaključak
Permamodeli nisu kruti sistem. Oni su fleksibilni, prilagodljivi i opraštaju greške.
Ako:
- imate organsku materiju
- dodajete je redovno
- ne plašite se eksperimentisanja
svaki problem u bašti može se rešiti jednostavno.
Permamodel nije prepreka – on je alat.
Za kvalitetna profesionalna semena povrća pogledajte ponudu na SM AgroShop – vaš partner u uzgoju povrća.